Neki dan sam zasadio ovu biljku, i mislim da nijedna biljka nema opširniju istoriju od nje. Ubaciću još info. o njoj.
Ova spororastuca biljka dostize visinu manjeg drveta - 10m i starost do 100 godina. Razvija siroku, gustu krosnju od zemlje. Kora na granama glatka i zelena. Listovi su zimzeleni, kozasti, u senovitom delu krosnje ostro bodljikavog oboda, u svetlom skoro celog oboda. Postoji velika slicnost izmedju listova iz svetlog dela krosnje i lisca zelenceta (Prunus Laurocerasus - lovorvisnja), sto je i Pancica dovodilo u dilemu.

Pojedina stabla su muska i zenska, redje jednodoma. Crveni, kostunicavi plodovi na zenskim stablima cine bogati zimski ukras, zbog cega se ovo lepo drvo nekontrolisano sece i lomi za vreme zimskih praznika.
Prirodno obnavljanje bozikovine je dvojako, ali sporo. Vegetativno se siri poleglim zakorenjenim granama i izdancima iz povrsinskih zila, te dobro vezuje teren na nagibu. Crveni, vitaminozni, kiseli plodovi su zimska hrana pticama i sitnim glodarima koji pomazu rasejavanje semena. klon sa zutim plodovima "Bacciklava"
klon "Argentea Marginata" U nasim rasadnicima se, na zalost, bozikovina retko uzgaja Seme prelezi dve do tri godine u semenistu. Oziljenice nekih ukrasnih formi se uglavnom uvoze. zbog sporog rasta potrebno je strpljivo skolovanje. Cene skolovanih sadnica su vrlo visoke. Ukrasne forme, kojih ima nekoliko desetina, se razmnozavaju polozenicama, kalemljenjem ili reznicama koje se tretiraju fitohormonima
Drvo bozikovine je tvrdo, tesko se cepa, dobro se polira, zuckaste je boje. Upotrebljava se za izradu umetnickih predmeta, za intarzije, kao skupoceni furnir zamenjuje ebanovinu. U hortikulturnim zasadima tipicna vrsta kao i brojne forme bozikovine imaju znacajno mesto.I na kraju još jedna bitna stvar koja je bitna za ovu biljku je da je ona strogo zaštićena u Republici Hrvatskoj . tako da ju nemojte brati, oštećivati niti vaditi u prirodi.

Iako je prekrasna OBEČAVAM neću je dirati niti trgati kad na nju naletim. (samo ću uzeti jenu malu reznicu)