"Pomoravka" ima niz prednosti nad drugim mušmulama. Može se koristiti sveža i za razkovrsnu preradu. Dragocena je u oplemenjivačkom radu, za stvaranje sorti mušmule bez semena zadovoljavajuće krupnoće ploda. Treba je više širiti i što pre preneti u nacionalnu banku gena da bi se sačuvala.

«Pomoravka » se bere krajem oktobra i početkom novembra i čuva nekoliko meseci. Ima slatkonakiseo, osvežavajući ukus i diskretnu aromu. Može se koristiti sveža i za razkovrsnu preradu.

Ukusni i osvežavajući plodovi mušmule bogati su mineralima, pektinima, ugljenim hidratima,
organskim kiselinama..., blagotvorno deluju na ljudski organizam. I pored toga, zbog semenki ih mnogi nerado koriste. Iz tog razloga posebno su interesantni geiotipovi bez semena. Randman ovakvih plodova je 95 %, odnosno mogu se celi iskoristiti. Zahvaljujući dugogodnšnjem radu i traganju dr Mihaila Nikolića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, jedan takav genotnp pronađen je 1994. godine u okolini Svilajnca, u Pomoravlju, po čemuje dobno ime "pomoravka".
Stablo je staro oko osamdeset godina i visine sedam-osam metara. Ima uvijeno deblo i retku, razgranatu krošnju prečnika oko šest metara. Smatra se da nije kalemljeno, jer se spojno mesto ne uočava, niti se to može pouzdano utvrditi. Grane su duge, vitke, uvijene, dosta retke, povijene prema zemlji. Otuda utisak duboke starosti i iznurenosti. Prinos se ne zna, a jednogodišnjeg prirasta skoro da i nema, što je znatno otežalo prenošenje na drugo mesto.
Dobre osobine ove mušmule bile su presudne da se sačuva od propadanja. Kalemljenjem na provansalsku dunju Ba 29 proizvedene su sadiice, koje su posađene u male ogledne zasade u Žabarima, Čačku i Ivanjici. Tokom protekle dve godine urađena su prva pomološka merenja plodova standardnim metodama. Poređena je s domaćom, običnom mušmulom iz okoline Čačka i genotipom krupnog ploda «Rasna», koji je selekcionisan u istoimenom selu kod Požege.
Po rečima dr Nikolića, mlade voćke su zadržale većinu dobrih osobina. Prorodile su u drugoj godini. Prinos se postepeno uvećavao, a pojedina stabla su u petoj godini dala i preko 20 kilograma plodova. Plod je kupast, tamnosmeđ, mase 8,25 grama. Pokožica je čvrsta i neznatno hrapava. Po površini su diskretne tamnosmeđe lenticele, što mu da je lep izgled. Bere se krajem oktobra i početkom novembra i čuva nekoliko meseci. Za to vreme ugnjili, pa svetlo meso postane tamno-smeđe i izgleda kao pasta. Ima slatkonakiseo, osvežavajući ukus i diskretnu aromu. Čašično udubljenje je plitko, otvoreno, sa sasušenim čašičnim listićima po obodu. Peteljka je veoma kratka, pa sepri berbi često lomi i deo ploda. Randman ove mušmule je 96,5 % i odličnog je kvaliteta.
List je eliptičan, s lica tamno, a s naaličja, pepeljastozelen. Kratka lisna drška ima dva okruglasta zaliska.Do sada ni jedno stablo nije napala bakterijska plamenjača koju izaziva Erwinia amylovora. Ipak, dr Nikolić napominje da se na osnovu dosadašnjeg posmatranja ne može govoriti o stepenu poljske otpornosti prema ovom patogenu zbog malog broja ispitanih stabala.

Mušmula - Mespilus germanica
Mušmula je listopadno drvo sa crvenkasto smeđom ljuspasto ispucalom korom. Listovi su celi po obodu, tamnozeleni i bez dlačica, a sa naličja svetlozeleni i dlakavi. Na vrhovima grančica javljaju se krupni cvetovi bele boje, sa dužim čašičnim listićima od kruničnih. Cvetovi su u promeru 3-5 cm. Plod je krupan žutosmeđe boje koji sazreva u jesen (10. mesec) . Plodovi se beru posle prvih mrazeva i ostavljaju se da ugnjile i postanu mekani. Mušmula raste samonikla po šumama, ali se i gaji. Gajene forme imaju krupnije plodove. Postoji i bezsemena sorta mušmula, nastala umnožavanjem bezsemene mušmule pronađene u pomoravlju.
U svojoj bašti imam dva stabla sa krupnim plodovima, ali sa semenkama (selekcija voćarskog instituta iz Novog Sada).
Nakon prvih mrazeva oberem plodove mušmule i u jednu kutiju stavim na dno sloj slame na koje ređam plodove, zatim opet stavljam red slame, pa red mušmula i kada poredam sve mušmule od gore stavim sloj slame. Ovako spakovane mušmule ostavljam u garaži gde ostaju dok nisu za upotrebu. Od početka 12. meseca jednom nedeljno proveravam koji su plodovi mekani za jelo i njih odvajam, a tvrde plodove ostavljam da ugnjile.

Evo jedno mlado stablo mušmule kod mene u bašti.

Mušmula-Mostar

Jako volim mušmule i žao mi je što nemam sliku svoje mušmule sa placa. Bez neke posebne nege raste i radja već petnaestak godina. Vrlo zahvalna zdrava voćka .Bilo bi divno imati mušmulu bez koščica

...uh, jedno mjesto u vrtu imam ali nigdje sadnice ove mušmule...

Mislim da biljka čiju je sliku postavila Tilia cordata nije ova o kojoj je Voki pisao... Rekla bih da je to 'japanska mušmula' tj. nespole (Eriobotrya japonica)