Obavezno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak. Sadnju treba izvršiti u jesen. Upotrebiti bezvirusni sadni materijal. Posebnu pažnju obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače. Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.

Jedno od glavnih pravila pri podizanju višegodišnjih zasada, pa samim tim i voćnjaka, je da se da se greške naprevljene pri podizanju kasnije teško ili nikako ne ispravljaju. To je razlog što ćemo u narednim redovima naznačiti neka važna mesta pri podizanju zasada.
Voćnjak ne treba podizati na krčevinama starih voćnjaka ili šuma. Prednost treba dati leguminoznim biljkama koje će obogatiti zemljište hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda podizati voćnjak. U tom periodu će se u zemljištu smanjiti i sadržaj patogena koji napadaju korenov sistem voćaka. Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra. Dobar pokazatelj izbora mesta je i blizina dugovečnih, a još rodnih voćnjaka. U blizini voćnjaka treba iskrčiti šiblje i divlje forme voća koje može biti zaraženo virusima i drugim patogenima i bolestima.
Vrlo je važno izvršiti hemijsku analizu zemljišta na kome treba da podignemo voćnjak i na osnovu nje odrediti i meliorativno đubrenje. Hemijska analiza treba da pokaže sadržaj pojedinih pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u suvišku mogu da budu ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta (kruška na dunji, breskva itd.). Pri meliorativnom đubrenju u zemljište se unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto voćke na tom mestu treba da ostanu od 15 do 50, pa i više godina u zavisnosti od voćne vrste. Ovo đubrenje treba da prati duboko oranje, sa podrivanjem, koje omogućava da se zemljište dobro razrahli i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka.
Ako posedujemo kvalitetnije zemljište, sa mogućnošću navodnjavanja, prednost treba dati jabučastim voćnim vrstama na slabo bujnim podlogama, sa gušćim sklopom sve radi ostvarivanja intenzivne voćarske proizvodnje, a samim tim i prihoda.
Ako je to moguće, sadnju treba izvršiti u jesen, pošto se tada sadnice lakše primaju. Takođe, tada je na tržištu kvalitetniji izbor sadnog materijala. Pri nabavci sadnica, treba biti obazriv. Treba kupovati sadni materijal u institutima i naučnim ustanovama koji vode računa o proizvodnji bezvirusnog sadnog materijala. Ne treba naglašavati da su virusi jedan od najvećih problema voćarstva kod nas. Ove naučne ustanove puštaju u promet sadnice koje zadovoljavaju i ostale parametre vrhunskog sadnog materijala.
Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.
Posebnu pažnju treba obratiti na pravilan razmak voćaka. Kod gustih zasada jabuke na slabo bujnim podlogama treba obezbediti naslon u vidu stubova i žice. Jabučaste voćne vrstame su samobesplodne, pa im treba odabrati odgovarajuće sorte oprašivače. Koštičave voćne vrste su u najvećem broju slučajeva, a posebno novi sortiment – samoopodne. Ipak, istraživanja pokazuju da se u šljivicima npr., u kojima se nalaze pored osnovne još dve sorte prinosi povećavaju i do 20%.
Ovo su samo neki od bitnih faktora za uspešnu voćarsku proizvodnju. Uvek je bolje, ako postoje neke nedoumice, obratiti se za pomoć stručnjacima sa poljoprivrednog fakulteta ili specijalizovanih poljoprivrednih stanica nego napraviti greške koje se kasnije teško ili nikako ne mogu ispraviti.

E da i ja koju pametnu sad prozborim......

Prosle godine sam zasadio vocnjak i sad cete vidjeti kako izgleda kad jedna momcina to radi...
A jesam lola, nema takvog na daleko....

Prije svega priprema zemlje.

Zemlju sam imao spremnu za analizu, ali nisu mi se davale pare za ono sto sam vec i sam znao. U slucaju da to neko ipak hoce da uradi, za
analizu je potrebna zemlja sa dubine od 30 do 40cm i od 70cm.

Ja sam uradio sljedece. Obiljezio sam dio na kojem sam htio saditi vocnjak. Otisao kod komsije i nakupio puna konjska kola stajskog djubriva (pretezno kravlja govna, da budem precizniji) i to zajedno sa kompostom koji sam napravio od trave i krecom bacio na obiljezeni dio.
Nakon toga taj dio sam preorao.
Po oranicama sam opet bacio krec i onda sam pobrnao taj dio. Nakon toga sam sve izravnao grabljama. Prava momcina, nema sta....
Evo sad par slika iz zavrsne faze pripreme.





E tako to izgleda kad jedna se jedna momcina dohvati posla.....Nema tu ima-nema, lav je to...
Idemo dalje...

Kupio sam 42 sadnice. 29 jabuka, 5 krusaka, 4 breskve i 4 kajsije.
Jabuke sam sadio na razmaku od 1 metra, a ostale vocke u razmaku od 2,5 do 3,5 metra.

Iskopao sam rupe 60cm dubine i 60cm sirine. I onda isao sljedecim redoslijedom. Na dno ide malo rasitnjene zemlje, pa onda stajsko djubrivo, pa opet malo rasitnjene zemlje, pa vjestacko djubrivo (NPK 7-20-30) pa opet mali sloj zemlje i onda sadnica i zemlja oko nje dok se korijen ne zatrpa. Bitno je da na kraju dobro nogom utabate zemlju.
I to bi otprilike bilo sve. Za dalje odrzavanje u nekom drugom postu.
Sad jos par slika vocnjaka u priljece. Jesam momcina, nema sta.....

Ipak glavni sastojak za uspjeh je ljubav. Ljubav oslobadja, ispunjava i stvara.
Pozdrav.....

nema sta marine....sve je pod spagu...moramo da posjetimo tvoj vocnjak

Bravo majstore

Hvala, hvala....
Sad to jos puno bolje izgleda....
Slikacu uskoro pa cete vidjeti....
A i za jedno okupljanje cemo svi otici gore....

Molim vas malo manje slike stavljati na forum.

Marin , super si sredio svoje imanje ...

I šta dalje radiš od voćkica?

Ja imam veći komad zemlje za voćnjak, ali pošto radim samo ja da uradim ovaj moj ranč nikako da se uhvatim ukoštac sa voćnjakom i da ga do kraja sredim.

Pozdrav svima evo mene ja sam NENAD kao novajlije na ovom forumu.Hteo bih da postavim za pocetak jedno pitanje poznavaocima voca.hteo bih jednu parcelu da zasadim plavom sljivom,oko 200 sadnica naime sljive bi bile veci deo za trziste u svezem stanju a drugi manji deo za rakiju.Imovina mi je u planinskom podrucju tako da ima ranih jesenjih i kasnih prolecnih mrazeva.Nadmorska visina je od 1000-1100metara,pa me zanima koje bi sorte bile naj pogodnije za to podrucje jer nigde nisam mogao da pronadjem taj podatak Unapred hvala svima koji imaju neke informacije a zele da mipruze to svoje saznanje.

Pozdrav Nenadu, šljiva na 1000 m visine, ako može da rodi mora da bude neka kasna sorta definitivno...nadam se da će još neko da napiše o uzgoju voća na većimnadmorskim visinama.

hvala vam u svakom slucaju,takodje i ja ocekujem da ce jos ko napisati nesto o tim vrstama tj.sortama.pozzz