- Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.

- Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34oC.

- Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%

- Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).



SORTE ŠLJIVE:

- ČAČANSKA LEPOTICA
Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

- STENLI (STENLEY)
Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

- ČAČANSKA RODNA
Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

- VALJEVKA
Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.

- POŽEGAČA (MAĐARKA)
Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

- VALERIJA
Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.

- ČAČANSKA NAJBOLJA
Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.

- ČAČANSKA RANA
Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

- KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE)
Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.

- ČAČANSKI ŠEĆER
Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

PODIZANJE ŠLJIVIKA:

Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.

Uništavanje korova.

Ravnanje terena.

Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.

Duboka obrada zemljišta.

Fina priprema zemljišta za sadnju.

Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.

Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.

Kopanje jamića.

Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.

Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.

Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).

Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.

Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.

Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

Evo mojih šljiva . . .

Svaka čast ,Kole,za ovakvo nešto treba dosta rada i ljubavi

treba ovo pokupiti....

Treba,treba pokupit,Vlasto pozivam te da nam se pridružiš u kupljenju šljiva

Vlasta bice ti mnogo tesko da kupis sljive kod Koleta, ako budes kupila kao ona...hahahahahaha:grow4:

Pozdrav za sve.Čestitam na trudu i ovako divnom sajtu.
Imam jedno pitanje za stručnjake.Nedavno sam povadio stari zasad šljive,bila je to nezamenjiva madžarka ali nažalost,bolest a i starost su učinili svoje.Znači šljivu sam povadio,teren sam sredio,rupe iskopao....al šta dalje....koju šljivu da posadim?Inače nadmorska visina je oko 800m.Čuo sam da postoji neka vrsta engleske šlive koja je najsličnija madžarci,to je čak bilo i na tv-u.Nažalost nemam nikakvu više informaciju sem da neki lik iz okoline šapca to uvozi.Ako neko ima savet ili zna za ovu sortu šljive ,bio bi mi od velike pomoći.

Hvala unapred