Bukovače se lako uzgaja. Ona raste na slami žitarica kočankama kukuruza strugotini drveta ili listopadnom drveću kao što su bukva, grab, hrast, topola, jablan, breza, kesten. Slama se isecka na dužinu oko 5 cm i prelije se vrelom vodom radi sterilizacije nakon čega se pokrije i tako ostavi sledeća 24 sata da se dobro potpari i ohladi. Nakon hlađenja slama se izmeša sa micelijom i pune se plastične vreće. na 100 kg supstrata stavlja se oko 3-4 litre micelije. Slama se u vrećama sabije, vreće se vežu, izbuše se radi oticanja suvišne vode i pristupa vazduha i ostavljaju se na temperaturi od oko 22 stepena u tami oko 2-3 nedelje. Nakon ovog perioda vreće se stavljaju na svetlo mesto i vreće se proseku na više mesta. Potrebno je obezbediti 12 sati svetla i 12 sati tame. Koriste se ultravioletne sijalice. Plodovi se beru dok su mladi i mekani. Berba je svakih 10-14 dana. Prilikom uzgajanja bukovače temperatura se održava na 20-25 stepeni, a postoje i sojevi bukovače koji rastu na nižim temperaturama oko 10 stepeni.
Ukoliko se bukovača gaji na oblicama drveta, oblice se izbuše i te rupe ili rezovi se napune sa micelijom i učvrste perforiranom plastičnom trakom kako micelija ne bi ispadala. Oblice drveta se stavljaju u trap u kome je obezbeđena ventilacija pomoću cevi iznad površine zemlje. Oblice se prekrivaju folijom i kvase se prema potrebi. Prorastanje micelija traje 4-5 meseci nakon čega se oblice ukopavaju negde ispod krošnji drveta 30 cm u zemlju tako da urezi sa micelijom ostanu nad zemljom. Oblice se po potrebi zalivaju, a ovako pripremljene oblice rađaju oko 5 godina.
Bukovača je bogata proteinima i vitaminima (posebno C i B). Ova gljiva ne sadrži saharozu pa je pogodna u ishrani dijabetičara.
Bukovača se može pronaći i u prirodi u šumama gde parazitira na živom drveću ili kao saprofit na starim granama i deblima. Njima pogoduje svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca

Jako bih voleo da mogu gajiti ove fenomenalne pecurke ali za sad nemam uslova. Moj jedan rodjak ih uzgaja pa barem tako imam prliku da uzivam u njima.

Nnjih je jako lijepo vidjeti onako kako rastu iz onih vreca..
I jako su ukusne..

O bukovaci jako malo, na svim forumima, par postova i to je to! Ima li neko ko zna nesto konkretnije o proizvodnji bukovace?

Bubamarac, ona gornja slika bukovace mogla bi biti i svezija, ova je vec prezrela!

Ovde imas sve lijepo napisano o uzgoju bukovace i nisu uopste kompilikovane za uzgoj..


http://www.bukovaca.net/

Ali su zato jako, jako ukusne.

Kod mene u firmi proizvode micelijum bukovače za prodaju.

Suer pitacu mamu dali je zaintersovana jer je ranije uzgajala.

Sve o gajenju bukovace sam vac procitala i na izgled je jednostavno. Neko iskustvo, (malo), vec imam, ali me interesuje konkretno - zbog cega dolazi do budjavosti dzakova i kako to spreciti? Ima li neko iskustvo u tome?

Njam njam.. što volim da ih spremam, i konzumiram.

Ako nekog interesuje nesto oko uzgoja bukovace moze se obratiti meni .Uzgajam ih vec12 /13 god.

Zavisi koliko dzakova zelis da postavis u tu prostoriju .Ako je manja kolicina mozes prosto na pod da ih polozis . Ali ako je veca kolicina onda ti je naj jeftinije da u plafon utiplas kukice i da kacis po dva tri dzaka na jednu kukicu(kukice za lustere ce biti dobre)to ti je dosta jednostavnije i jeftinije od pravljenja polica .Dzakove kacas tako sto uzmes vanilu ili bilo kakav kanap opases oko svakog dzaka i dobro zategnes.Zatim svezes dve vanile za kukicu (duzina do poda )nizes dakove na te dve vanile sa tim da donji dzak mora da stoji na podu zbog stabilnostida se ne bi vrteli u krug .Ako ti jos nesto nije jasno slobodno pitaj .