Karfiol spada u familiju Brassicaceae, u kupusnjače (B. oleracea) zajedno sa lisnatim i glavičastim kupusom, keljom, kelerabom, a tu spadaju i kelj pupčar i brokoli.
Karfiol je jednogodišnja kupusnjača kod koje se za ishranu koristi cvast dok nije razvijena. Koristi se kao varivo, u svežem stanju, marinirana, zamrznuta ili u turšiji. Karfiol ima visok sadržaj sirovih proteina, v itamina C, B2, fosfora i željeza.
Seme karfiola klija na 15 stepeni Celzijusovih, a optimalna temperatura za rast je 18 stepeni. Osetljiv je na visoke temperature i već na 25 stepeni zaustavlja rast i cveta. U fazi ruže osetljiv je na direktno dejstvo sunca. Najbolje uspeva na neutralnim do slabokiselim, plodnim i srednje teškim zemljištima.Kaliofilna je biljka, pa od hraniva najviše joj treba K, a manje N i P. Dobro reaguje na đubrenje (gnojidbu) stajnjakom, a pored stajnjaka treba dodati u zemljište 100-120 kg N, 80-100 kg P i 120-160 kg K po hektaru. Od mikroelemenata povoljno na razvoj karfiola deluju Mo i B (molibden i bor). Karfiol zahteva dosta vlage, kako u zemljištu, tako i u vazduhu (zraku), te se s toga obavezno mora navodnjavati.