Tigrida pripada familiji Iridaceae
Naziv Tigridia potiče od latinskih reči tigris – tigar i eidos – sličan, a odnosi se na guste šare u osnovi cveta ove biljke. Rod Tigrida obuhvata preko 20 vrsta biljaka poreklom iz južne i centralne Amerike. Prvi opis ovih biljaka potiče iz 1576. godine, a od 1796. godine uzgaja se i u Evropi.
Ovo su višegodišnje, lukovičaste biljke sa prostim ili razgranatim stablom visine od 30-70 cm. Listovi su lancetasti, izduženi, slični listovima gladiole, svetlozelene boje. Cvetovi se javljaju pojedinačno ili u skupinama od po 2-3. Cvet ima 6 cvetnih latica, a plod je čaura.

T. pavonia poreklom je iz Centralne Amerike, odnosno iz Meksika i Gvatemale. Ova vrsta Tigride najčešće se gaji od dvadesetak ostalih vrsta koje se uglavnom koriste u selekciji pri stvaranju novih hibrida. Lukovice su nepravilnog oblika, pokrivene tamnosmeđim, suvim ljuskama. Cvetovi su promera od 10-15 cm. Vanjske 3 latice su krupne, jednobojne, najčešće jarko crvene boje ili ljubičasto – narandžaste, unutrašnje latice su male, uže, žuto – narandžaste sa šarama. Cveta od 6-8 meseca, a cvetovi traju samo jedan dan. Cvetanje traje 15-25 dana jer se cvetovi otvaraju jedan za drugim. Plod je izdužena mnogosemena čaura (sa 30-50 semenki).
Postoji mnogo vidova i sorti ove vrste, sa različitim bojama cvetova. T. Pavonia -speciosa ima crvene cvetove sa zlatno-žutim i tamnocrvenim šarama, T.P. -alba je belih cvetova sa crvenim šarama, -aurea ima tamnožute cvetove sa crvenim šarama, - canninea je sa narandžastim cvetovima i žutim šarama, -liliacea ima lila boju cveta sa crvenim šarama, - rosalind je sa roza boja cvetovima...

Tigrida voli svetla i topla mesta, zaštićena od vetra, ocednu, rastresitu zemlju bogatu u hranjivim materijama, neutralne ili blago kisele pH reakcije. Lukovice se u jesen vade, dobro se osuše i čuvaju se na temperaturi od 5-10 stepeni, na tamnom mestu. Najbolje je lukovice u jesen prekriti suvim peskom ili zemljom, inače veliki procenat lukovica propada usled isušivanja. U područjima sa mediteranskom klimom lukovice ove biljke ne moraju se vaditi u jesen, već mogu prezimiti u bašti. U toku leta Tigride treba obilno zalivati, a uspevaju samo na bogatoj, dobro nađubrenoj zemlji. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši azotnim đubrivima (30-40 grama azota po kvadratnom metru), a kao i ostale lukovičaste biljke i Tigrida usvaja mnogo kalijuma iz zemljišta.
Razmnožavanje je moguće semenom i mladim lukovicama koje se obrazuju u toku vegetacije. Jedna lukovica Tigride od proleća do jeseni može obrazovati do 5 malih lukovica. Setva semena vrši se u zimskim mesecima pri temperaturi od 20-25 stepeni, a mlade biljčice kada formiraju drugi list treba pikirati u zasebne posude (2-3 lukovice u jednu saksiju) i na proleće posaditi u baštu zajedno sa zemljom iz saksije. Mlade Tigride iz semena cvetaju iste godine. Lukovice Tigride sade se na dubinu od oko 8 cm i razmakom između lukovica oko 15 cm. Preporučuje se u proleće očistiti lukovice od suvišnih, suvih ovojnih listova i staviti ih na vlažan pesak kako bi koren krenuo sa rastom i tek onda ih posaditi u zemlju. Tigrida se koristi za oivičavanje leja ili za grupnu i pojedinačnu sadnju. U vreme cvetanja Tigridu može napasti gusenica kupusara (Pieris brassicae) koja izgriza pupoljke, cvetne latice i tek oformljene čaure sa semenom. Od bolesti, lukovice često napada bela trulež od koje lukovice propadaju u zimskom periodu za vreme čuvanja. Kao i za sve ostale lukovice preporučuje se u jesen potapanje lukovica u rastvor nekog fungicida na bazi Benomila i njihovo sušenje pre spremanja za čuvanje tokom zime. Lukovice su osetljive na pojavu truleži ako se povrede prilikom vađenja u jesen.

Ove godine prvi put sadim ove biljke, nadam se da će biti cvetova za slikanje na njima...

Voki predivni cvijetiči,drzimo ti fige da uspije(u uspjeh,tvoj ne sumnjam),a kada procvijetaju slikaj ih da i mi uzivamo u cvjetovima...

Napokon dočekah i cvetanje...