Sobno cveće čisti vazduh


Kao najbolji prečišćivači vazduha pokazale su se biljke velikih listova

Sobno cveće ulepšava životni i radni prostor, ali ima i mnogo značajniju ulogu – biljke gajene u zatvorenom prostoru filtriraju štetne gasove i smanjuju količinu alergena u vazduhu. Kao najbolji prečišćivači vazduha pokazale su se biljke velikih listova. Uz njihovu pomoć rešićete se najvećeg dela bakterija i gljivica koje lebde u vazduhu, dok povećana vlažnost koju obezbeđuju ovi „zeleni sustanari” olakšava disanje.

Nekada je najveću opasnost za disajne organe predstavljao smog, od kojeg su se ljudi sklanjali u kuće. Međutim, danas je sve više zagađivača u zatvorenom prostoru. Svakodnevno smo prinuđeni da udišemo čestice azbesta, isparenja nastala od sve jačih sredstava za čišćenje, mikroskopski sitna vlakna sa zavesa i tepiha koja lebde u vazduhu, duvanski dim. Biljke imaju sposobnost da preko površine listova apsorbuju zagađivače a zatim ih transportuju do korena, gde se prerađuju ili ispuštaju u zemlju, kako bi postali hrana za bakterije. Istraživanja su pokazala da se biljke najčešće ne mogu prezasititi ovih štetnih materija. One se vremenom adaptiraju tako da, ako se koncentracija zagađivača povećava, počinju da prerađuju sve više štetnih supstanci.

Kao jedan od najboljih čistača vazduha pokazao se fikus, koji uklanja mnoge zagađivače, naročito formaldehid – ima ga u duvanskom dimu, isparenja boja, lakova i sredstava za dezinfekciju. Formaldehide razgrađuju i dracena, poznatija kao drvo života, bršljan, spatifilum, hlorofitum i razne vrste palmi. Bršljan, pored toga, otklanja čak devedeset procenata benzena u vazduhu, dok hlorofitum odstranjuje oko 95 procenata ugljen-dioksida. Vazduh prečišćavaju i aloja vera, filodendron i sanseverija, a ako više volite cvetnice, obavezno svoj životni i radni prostor, uz spatifilum, ukrasite i saksijama sa gerberom i hrizantemama, koji su se pokazali kao najbolji prečišćivači vazduha od benzena.

Pored toga što čisti vazduh od štetnih isparenja, spatifilum ima sposobnost da apsorbuje i štetna zračenja koja emituju ekrani televizora i monitori računara, upijajući elektrostatičku energiju koju oni proizvode.

Da bi korisno dejstvo sobnih biljaka moglo da se oseti, potrebno je da na svakih deset metara kvadratnih, u prostoriji čija je visina do tri metra, budu bar dve biljke, koje bi trebalo da imaju dovoljno prostora kako bi vazduh mogao da cirkuliše oko njih. Pošto je većina ovih biljaka poreklom iz tropskih krajeva, treba im obezbediti i povoljne uslove za rast i razvoj. Temperatura prostorije u kojoj se gaje spatifilum, dracena i hlorofitum ne bi smela da bude niža od petnaest stepeni, dok većina palmi može da uspeva i na temperaturi koja se spušta i do deset stepeni Celzijusovih. Biljkama obezbedite i dovoljno svetlosti i vlage i čuvajte ih od promaje. I ne zaboravite – da bi mogle da obave svoju ulogu i očiste vazduh od štetnih materija, listovi im moraju biti čisti, pa ih zato redovno brišite vlažnom krpom.

Izvor: Politika