Acidantera je biljka iz familije Irisa, slična je gladioli, s tim da cvetovi ove biljke imaju prijatan miris. Poreklom je iz Etiopije, a uzgaja se od 1886. godine. Biljka je prvo nazvana Gladiolus murieli. Ovo je lukovičasta trajnica, visine 80-120 cm, sa prostim stablom, ili razgranatim u gornjem delu, na kome se nalaze 3-8 cvetova bele ili krem-bele boje sa crno-crvenim obojenjem u sredini. Cvetovi su promera 5-8 cm, a noviji hibridi imaju promer cveta i do 12 cm. (A. x tubergenii hort.). Cveta krajem leta i početkom jeseni. Listovi su lancetasti, kao i kod gladiola, svetlozelene boje, dužine 40-50 cm. Lukovice su bele boje, 3-5 cm u promeru sa smeđim ovojnim listovima. Acidantera se često koristi u hibridizaciji sa gladiolama kako bi se dobile mirisne sorte gladiola (Lucky Star).
Ako se uzgaja kao sobna biljka visina je oko 50 cm.
Uzgaja se kao i gladiole, sade se na dubinu 8-10 cm, ovisno o veličini lukovice, vole topla i sunčana mesta i dosta vlage u toku vegetacije. Gaji se u skupinama ili se koristi za oivičavanje leja, a kao rezan cvet se uzima u momentu otvaranja prvih pupoljaka. Biljke su otporne na poleganje i ne treba im potpora. Vole laka i prozračna zemljišta, bogata u hranivima. Preporučuje se prihrana kompleksnim đubrivima jednom u dve nedelje. Nakon precvetavanja smanjuje se zalivanje. U Oktobru se lukovice vade iz zemlje i za razliku od gladiola treba ih u toku zime čuvati na višoj temperaturi, 10-15 stepeni, jer pri čuvanju na nižim temperaturama sledeće godine je moguće izostajanje cvetanja. U proleće se lukovice mogu posaditi ranije u male saksije i u drugoj polovini Aprila prebaciti ih u baštu.
Acidanthera se uglavnom razmnožava mladim lukovicama koje se odvajaju od majčinske lukovice u jesen prilikom vađenja iz bašte. Mlade lukovice se sade na dubinu 3-5 cm. Moguće je razmnožavanje i semenom, u proleće, kada se seme sije plitko u laku zemlju, bogatu u hranivima.